Агенција за пословне, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) успјешно је у уторак, 4. априла, у Културном центру Бански двор у Бањој Луци, организовала 2. Пословну конференцију.

Конференција је окупила око 200 учесника, односно највише званичнике Српске, привреднике, представнике агенција из ове области из Србије, Сјеверне Македоније, Федерације БиХ, те локалних заједница.

- Циљ нам је да овај догађај прерасте у традицију. Пословни подаци које смо представили кључни су основ за израду стратешких и планских докумената - рекао је в.д. директор АПИФ-а Горан Бобар, у уводном обраћању.

Отварајући Конференцију, министар финансија Републике Српске, Зора Видовић, која је и отворила Конференцију, истакла је да су активности ове АПИФ-а веома значајне за квалитетну основу за израду стратешких и планских докумената, јер ова агенција пружа услуге финансијског пословања, регистрације, контроле финансијских извјештаја свих привредних субјеката, води регистар банкарских рачуна пословних субјеката и физичких лица, те води регистар обавеза Републике Српске по основу старе девизне штедње.

- Све ове услуге на располагању су грађанима и институцијама Републике Српске на једном мјесту, те је улога АПИФ-а да путем поједностављених процедура пружи адекватну и правовремену информацију, олакша приступ подацима и унаприједи пословни амбијент - изјавила је министарка Видовић и додала да је пословна конференција важна са аспекта представљања пословних резултата и сагледавања могућности за побољшање привредних активности.

У оквиру Конференције одржане су двије панел дискусије “добра страна података” и “привреда Српске у 2023. години, шта нас очекује?”.

На првој панел дискусији, којом је модерирао уредник Телевизије Републике Српске, Јасенко Тодоровић, в.д. директор АПИФ-а, Горан Бобар, директор Централног регистра Сјеверне Македоније, Марија Бошковска Јанковска, директор Агенције за привредне регистре Србије, Милан Лучић, предсједник Управе Атос банк а.д. Бања Лука, Игор Јовичић, директор Триглав осигурања а.д. Бања Лука, Јанез Рожмарин и Александра Симић из Одјељења за привреду и локални економски развој Градске управе Бања Лука.

У оквиру овог панел било је ријечи о важности и предностима коришћења података, али и могућностима за унапређења услуга Агенције.

Другој панел дискусији претходило је премијерно представљање резултата пословања привреде Републике Српске, које можете преузети у прилогу.

На другој панел дискусији, којом је модерирао руководилац Службе продаје у АПИФ-у, Владимир Благојевић, учествовали су министар привреде и предузетништва Републике Српске, Војин Митровић, предсједник Подручне привредне коморе Републике Српске, Горан Рачић, директор ЕФТ Рудник и Термоелектрана Станари, Саво Мирковић и директор ПРЕФ-а и економски аналитичар, Милош Грујић.

- Пандемија вируса корона није толико утицала на привредна кретања. Влада Републике Српске је у тренутку појаве вируса корона донијела мјере за превазилажење кризе. Подаци су импресивни и може се рећи да је привреда доживјела благи раст, што показује да је Влада Српске одговорила задатку - навео је Митровић током панел-дискусије након представљања резултата.

Он је рекао да су у овом тренутку потребни страни инвеститори са новим и напредним технологијама.

-Оно што је значајно је да је прошле године донесена уредба о подстицајима за директна улагања. То су инвеститори који запошљавају велики број радника и доносе нове технологије. Учествују у креирању школског система и то су мјере које Влада Републике Српске предузима према великим инвеститорима - навео је Митровић.

Истакао је да Влада Републике Српске подстиче и раст плата кроз ослобађање давања, те су уведени и подстицаји за директна улагања с циљем унапређења технолошких процеса.

- У овом тренутку радимо на доношењу нове уредбе и кључно је напоменути да с овим покушавамо помоћи онима који улажу у своју производњу - рекао је Митровић и додао да је потребно радити и на реформи образовања да би се зауставио одлив радне снаге и да би се одговорило потребама тржишта рада.

Предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука Горан Рачић навео је да је потребно предузимати додатне мјере за унапређење привреде.

- Уз дигитализацију и унапређење производње потребно је и рјешавати питање радне снаге. Кроз грантове потребно је око 50 милиона КМ на годишњем нивоу да би се повећала конкурентност привреде Републике Српске - истакао је Рачић.

Директор ЕФТ Рудник и Термоелектрана Станари Саво Мирковић осврнуо се на стање у области енергетике.

- Наш је проблем што продајемо електричну енергију по фискној цијени до 2026. године. Упркос томе имамо значајне инвестиције за развој, али постоји отежавајућа околност јер не припадамо групи произвођача такозване `зелене` енергије - истакао је Мирковић.

Када је ријеч о протеклом периоду који су обиљежиле кризе, директор Друштва за управљање пензијским резервним фондом Милош Грујић рекао је да све кризе нису исте и да не долазе на исти начин, те је потребно размишљати о већем улагању на домаћем тржишту.

- Један дио добити може да буде уложен у Републику Српску и постоји потенцијал да се дио уложи на домаћем терену, као што је изградња великих хидроенергетских објеката - навео је Грујић.

Закључци Конференције биће накнадно достављени свим учесницима.