БАЊАЛУКА, 24. ЈУНА /СРНА/ - Директор Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге /АПИФ/ Јелена Ћетковић оцијенила је да ова агенција задовољава стандарде пословања изван БиХ, што потврђује чланство у Европском привредном регистру, као јединог представника из БиХ.

Ћетковићева је констатовала да је размјена искустава и сарадња са сличним агенцијама у окружењу веома важна што је регулисано са више потписаних меморандума, те најавила регионалну повезаност земаља југоисточне Европе, прије свега из бивше Југославије.

"Након прве фазе у коју су укључене Србија и Македонија, које имају око 400.000 привредних субјеката, у плану је укључивање и осталих земаља бивше Југославије, што ће омогућити цјеловитију слику регистрације предузећа и њихову лакшу контролу", рекла је Ћетковићева у интервјуу Срни.

Она је истакла да АПИФ континуирано ради на побољшању постојећих и увођењу нових услуга, с циљем покретања привреде, те на најбољи начин користи све могућности да привредним субјектима благовремено понуди корисне информације, због чега раде на "Е-информатору" који би ових дана требало да буде завршен.

"Информатор ће бити од помоћи уколико желите да ступите у пословни однос са неким привредним субјектом, а не знате да ли је можда блокиран. Оног тренутка када дође до промјена код тог привредног субјекта у смислу промјене овлаштеног лица за заступање, адресе, информације да ли је блокиран, заинтересовани ће на мејл да добију те информације", објаснила је Ћетковићева.

Једна од значајнијих активности АПИФ-а је једношалтерски систем регистрације, након чијег увођења 2013. године је регистрација броја пословних субјеката повећана за 25 одсто, односно основано је више од 3.000 субјеката.

Ћетковићева је нагласила да су чак око 80 одсто тих субјеката друштва са ограниченом одговорношћу.

Она је појаснила да једношалтерски систем нуди могућност да се на једном мјесту у року од три дана, са смањеним бројем процедура на свега пет и оснивачким капиталом са 2.000 КМ на једну КМ, региструје предузеће и покрене бизнис.

"По пројекту Свјетске банке, која ја препознала шта недостаје овом регистру, у плану је успостављање `Е-регистрације` којом се предузеће може регистровати из иностранства. У Српској би требало бити именовано сертификационо тијело - можда то буде наша агенција или Агенција за информационо друштво. Пилот пројекат би требао да крене 1. јуна, а потпуна електронска регистрација 1. септембра наредне године", рекла је Ћетковићева.

Осим регистра привредних субјеката, АПИФ ће имати и регистар предузетника који од 3. јула треба да почне да ради у пуном капацитету.

Ћетковићева је додала да до краја године треба да се уради нови закон или измјене и допуне постојећег закона о регистру невладиних организација, с обзиром да не постоје ажурни подаци на једном мјесту, те да би АПИФ могао добити и тај посао.

Као новину у раду АПИФ-а, она је навела и регистар бонитета, односно кредитне способности привредног субјекта, који садржи актуелне податке, по чему се разликује од сличних регистара осталих институција.

"Први пут у БиХ једна државна институција ради тај производ. Промоција тог производа би требала да буде крајем јула", најавила је Ћетковићева.

За разлику од Федерације БиХ у којој тек треба да заживи регистар рачуна правних лица, АПИФ овај регистар води од 2012. године по којем је до 20. јуна ове године укупно отворено 169.606 рачуна, од тога угашено 47.960, блокирано 41.117, а активно је 80.529 рачуна.

"Често нам контролни органи траже рачуне физичких лица. У контакту са Централном банком БиХ изнијели смо могућност да и то можемо да радимо. До краја године би измјенама и допунама Закона о платном промету АПИФ био тај који би водио регистар који ће највише користити контролним органима, а мање ће бити комерцијалан", рекла је Ћетковићева.

Она је констатовала да ће тај регистар омогућити и вођење регистра принудне наплате што је сљедећи корак, чиме би база регистара била комплетнија.

Директор АПИФ-а је оцијенила да је ове године примјетна већа дисциплина приликом предаје финансијских извјештаја, којих је око 16.500, иако је ријеч о благом повећању броја предатих извјештаја у односу на годину раније.

"Не знамо да ли је ријеч о мало већој дисциплини зато што је прошле године ступањем на снагу Закона о рачуноводству и ревизији дефинисано да је Пореска управа покреће прекршајни поступак против лица која нису предала извјештаје", рекла је Ћетковићева и навела да је 80 одсто привредних субјеката користило апликацију да извјештаје предају "онлајн".

Према анализи о пословању привреде у Републици Српској у 2016. години укупни приходи су око 18,8 милијарди КМ, односно за око пет одсто виши у односу на годину раније, а нето добитак је већи за око 209 милиона КМ или око 19 одсто у односу на 2015. годину.

Ћетковићева је истакла да АПИФ води и регистар старе девизне штедње у којем је до сада верификовано 670 захтјева у износу од око 10 милиона КМ, а рок за достављање захтјева је 28. фебруар 2018. године.

"У регистар пољопривредних газдинстава и регистар корисника подстицајних средстава, до 21. јуна ове године уписано је укупно 37.545 газдинстава - физичких лица, односно 1.041 правно лице", навела је Ћетковићева.

Она је напоменула да се овај регистар води већ девет година у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и да пољопривредници имају могућност да у близини свог мјеста, односно на укупно 44 локације у Српској, испуне обавезу регистрације.

Ћетковићева је рекла да је АПИФ прошле године имао најслабије пословање, али да смањењем трошкова настоје побољшати финансије, те да покушавају методом повећања пословања повећати приход, иако је то тежи пут с обзиром да треба времена за доношење законских рјешења на основу којих добијају одређене послове.

"Покушавамо да се ојачамо младим и новим кадровима, јер су млади људи креативнији и покретљивији и лакше прихватају нове технологије. Покушаваћемо да стимулишемо људе да одлазе у пензију и да увођењем млађих кадрова изнесемо нове послове", закључила је Ћетковићева.

Извор: СРНА